Накнада штете у случају незаконитог отказа

У појединим случајевима, законом су предвиђене посебне процедуре за отказивање уговора о раду. Ако послодавац има намеру да откаже уговор о раду запосленом због: неостваривања резултата рада, или одсуства потребних знања и способности; скривљене повреде радне обавезе; нарушавања радне дисциплине; учињеног кривичног дела на раду или у вези са радом; невраћања на рад након истека мировања радног односа; или злоупотребе привремене спречености за рад – дужан је да о тој намери обавести запосленог писаним и потписаним обавештењем, које се назива упозорењем. Упозорење обавезно садржи следеће податке: отказни разлог; чињенице и доказе који поткрепљују наведени отказни разлог; рок за давање одговора на упозорење. Упозорење се доставља на одговор запосленом и синдикату у који је запослени учлањен. И синдикат и запослени дају своје мишљење о упозорењу – ово је прилика да запослени појасни неке чињенице, поступке и понашања. На основу прикупљених одговора, послодавац доноси коначну одлуку и одустаје од отказа, или доноси решење о отказу уговора о раду.

Поједини отказни разлози могу се применити само у одређеном временском периоду након што су настали. По истеку тог периода њихова примена како би се отказао уговор о раду није могућа – каже се да су они застарели. Могу застарети следећи отказни разлози: неостваривање резултата рада, или одсуство потребних знања и способности; скривљена повреда радне обавезе; нарушавање радне дисциплине; учињено кривично дело на раду или у вези са радом; невраћање на рад након истека мировања радног односа; и злоупотреба привремене спречености за рад. Рок у којем се отказ може дати због неостваривања резултата рада, или одсуства потребних знања и способности; скривљене повреде радне обавезе; нарушавања радне дисциплине; и злоупотребе привремене спречености за рад износи три месеца од сазнања за отказни разлог у питању, или шест месеци од тренутка када је отказни разлог настао. Такође, отказ се може дати због учињеног кривичног дела на раду или у вези са радом само до рока апсолутне застарелости дела у питању.

До повреде отказног поступка може доћи и због форме којом је отказ дат. Закон предвиђа искључиво писану форму, и то доношење решења од стране послодавца. Нису ретки примери да послодавац усмено саопшти запосленом да је потреба за његовим радом престала – овакав отказ није законит. Решење о отказу мора садржати изреку да радни однос престаје, мора се навести отказни разлог и образложење, као и поука о правном леку против наведеног решења. Решење се доставља лично запосленом а уколико то није могуће, истиче се на огласној табли послодавца. У овом другом случају сматра се да је достављено истеком осам дана од дана објављивања на огласној табли.

Дакле, незаконит отказ уговора о раду представља прекид пословне сарадње између послодавца и запосленог при чему:

1.           није постојао правни основ
и/или
2.           није испоштована законска процедура.
 

Права запосленог у случају незаконитог отказа

Закон о раду предвиђа неколико механизама решавања спорова. Претпоставка је међутим да код незаконитог отказа, где послодавац свесно крши законску норму, најефикасније средство представља тужба суду због незаконитог отказа уговора о раду и обраћање инспекцији рада.

Први корак је дакле подношење тужбе против послодавца. Одмах након тога мора се обавестити инспекција рада, како би се евентуално спречило извршење решења о отказу. Инспекција рада може решење од одлагању извршења решења о отказу уговора о раду запосленом уколико је:
запослени поводом отказа покренуо радни спор (тужио послодавца суду), уколико је очигледно да је послодавац прекршио неко право запосленог којем је уручио отказ уговора о раду, као и уколико запослени који је добио отказ захтева одлагање извршења решења о отказу уговора о раду. Захтев о одлагању извршења решења запослени који је добио отказ може поднети у року од 30 дана од дана подношења тужбе против послодавца, а инспектор рада је дужан да по том захтеву донесе решење о одлагању извршења решења о отказу уговора о раду у року од 15 дана од подношења захтева.

Тужбом запослени који је отпуштен противно закону може да тражи да се врати на рад, односно да се решење о отказу поништи, као и да послодавац адокнади штету коју је незаконитим отказом проузроковао – да исплати сву зараду коју би запослени остварио да је радио, као и да уплати доприносе за социјално осигурање за период од доношења незаконитог решења о отказу, па до тренутка када суд наложи враћање на рад запосленог. Осим тога, може се тражити и накнада нематеријалне штете због претрпљеног стреса и повреде угледа и части (уколико је отказ образложен неистинитим тврдњама, што је суд и констатовао у радном спору) али мора се приметити да српски судови нису претерано вољни да у оваквим ситуацијама досуђују ову врсту накнаде штете.

Ако запослени не жели да се врати на рад, јер сматра да неће моћи да успешно обавља послове код послодавца који се према њему понео посебно агресивно, створио атмосферу нетрпељивости, или из било ког другог разлога, он може тражити да му послодавац исплати посебну надокнаду у замену за невраћање на посао. Ова надокнада се исплаћује на основу судске пресуде у радном спору који је покренут поводом незаконитог отказа; уколико је запослени то тражио у самој тужби, суд ће уз констатацију да је незаконито отпуштен обавезати послодавца да исплати одређену накнаду (која се може кретати у распону од једне до осамнаест зарада које би запослени остварио да је наставио да ради) а запослени се заузврат неће враћати на посао. Овај захтев може поднети и послодавац, а суд ће његовом захтеву удовољити онда када сматра да наставак радног односа није могуће остварити обзиром на околности под којима је запослени незаконито отпуштен. У овом случају, суд ће досудити двоструко већу накнаду него у случају када је захтева запослени.

Запослени може у једном поступку тражити и утврђење незаконитости отказа и накнаду штете због незаконитог отказа. Међутим, запослени може због незаконитог отказа покренути и више судских поступака против послодавца. У иницијалном поступку може тражити само да суд утврди незаконитост отказа. Када суд утврди да је отказ био незаконит онда запослени може у новом поступку потраживати накнаду штете због незаконитог отказа.

Послодавац се у овој ситуацији налази у веома незавидном положају. Поред штета које ће можда морати да исплати, више поступака значи и самим тим и више судских и адвокатских трошкова.

Након утврђења незаконитости отказа, послодавац ће бити обавезан да запосленог врати на посао само ако је запослени такав захтев поставио.
 

Рачунање штета када запослени тражи да се врати на посао

Ако се утврди да је запосленом радни однос престао без правног основа суд ће наложити послодавцу да запосленог врати на посао (уколико то запослени тражи) и да као накнаду штете због незаконитог отказа запосленом уплати:

1. Изгубљене зараде за период у којем није радио и
2. Припадајуће порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио.

Накнада штете у виду изгубљене зараде утврђује се на следећи начин:

• у висини изгубљене зараде улазе припадајући порез и доприноси у складу са законом;
• у висину изгубљене зараде не улази накнада за исхрану у току рада, регрес за коришћење годишњег одмора, бонуси, награде и друга примања по основу доприноса пословном успеху послодавца;

Накнада штете у виду изгубљене зараде се исплаћује на следећи начин:

• у висини изгубљене зараде, која је умањена за износ пореза и доприноса који се обрачунавају по основу зараде у складу са законом;

Под зарадом се сматра зарада коју је запослени остварио у месецу који претходи отказу;

Порез и допринос за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио обрачунава се и плаћа на утврђени месечни износ изгубљене зараде.
 

Колики је износ накнаде штете када запослени не захтева да се врати на посао?


Суд ће обавезати послодавца да му исплати накнаду штете због незаконитог отказа у висини од највише 18 месечних зарада. Колико ће месечних зарада бити досуђено утврђује се у зависности од:

1. Времена проведеног у радном односу код послодавца;
2. Година живота запосленог;
3. Броја издржаваних чланова породице;

Запослени у овом случају може да потражује и

1. Накнаду штете у висини од максималних 18 зарада;
2. Накнаду штете у виду изгубљених зарада и накнада доприноса;
3. Накнада штете у виду изгубљених зарада представља штету чију накнаду запослени увек може тражити када се утврди незаконит отказ.

Период за који може потраживати ову накнаду представља цео период за који није радио укључујући и време трајања судског поступка.
 

Шта се дешава уколико се запослени након отказа запосли на другом радном месту?

Да ли ће запослени ,у случају да се после отказа запосли на другом радном месту, имати права на накнаду штете због незаконитог отказа?

Одговор ће бити позитиван уколико му је зарада коју остварује код новог послодавца мања од оне коју би остваривао код бившег послодавца.

Укупна накнада штете због незаконитог отказа ће се умањити за износ прихода које је запослени остварио по основу рада након престанка радног односа.
 

Колика је накнада штете уколико запослени захтева да се врати на радно место, али то није могуће?


Једна од честих ситуација у пракси јесте да суд утврди незаконитост у отказу, али постоје околности које указују да наставак радног односа није могућ. Околности које могу указати на то да наставак радног односа није могућ су, на пример:

Трајно поремећени односи међу запосленог и послодавца настали током суђења или пре спорног отказа;

Организационе промене код послодавца услед којих је радно место бившег запосленог угашено, а не постоји могућност да се премести на друго радно место у складу са својим квалификацијама;

Код запосленог наступе душевне или друге болести услед којих постоји немогућност да се запослени врати на посао.

У том случају, на име накнаде штете због незаконитог отказа ће, суд може обавезати послодавца да надокнади штету запосленом у новчаном износу, без враћања на посао.Новчани износ у овом случају може износити двоструки износ у односу на случај када запослени захтева да се врати на посао. Ово значи да послодавац може бити обавезан да као накнаду штете због незаконитог отказа исплати укупно 36 месечних зарада.
 

Запослени није искористио годишњи одмор – колика је штета?

Још једна од последица отказа је и накнада штете на име неискоришћеног годишњег одмора. Наиме, уколико је запосленом престао радни однос, а није искористио годишњи одмор у целости или делимично, послодавац је дужан да му исплати новчану накнаду уместо коришћења одмора.

Накнада се утврђује у висини просечне зараде у претходних 12 месеци и сразмерно висини неискоришћених дана одмора.

Ова накнада се исплаћује као регрес да би се успоставила равнотежа. Законодавац се водио тиме да би запослени сигурно искористио годишњи одмор да је знао за отказ.

Дакле, уколико запосленом престаје радни однос он има право на регрес у виду новчане накнаде за неискоришћене дане годишњег одмора.

 
Колики су трошкови поступка и колика је камата?

Уколико дужник (у овом случају послодавац) изгуби спор, он ће дуговати законску затезну камату од момента настанка штете.

Моменат настанка штете се рачуна од дана када је штета настала. То би значило да од момента давања отказа тече камата. Камата тече за сваки појединачни месец у којем је запослени требало да прими плату, па све до исплате.

Не треба помињати чињеницу како судски поступци некад могу трајати и непримерено дуго, чак и по неколико година. Лако се може извући закључак да износ камате може бити веома висок.

Такође, према Закону о парничном поступку страна која изгуби спор је дужна да у потпуности надокнади трошкове супротној страни. Трошкови поступка укључују:

1.       Трошкове адвоката супротне стране;
2.       Трошкове адвоката које је она имала;
3.       Судске таксе.

Висина трошкова поступка зависи од висине предмета спора, па ће самим тим трошкови бити већи уколико је накнада штете која се потражује већа.
 

Посебна заштита од отказа уговора о раду

Као што сам пре навео у овом тексту, за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада због неге и посебне неге детета, послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду осим у случају заснивања радног односа на одређено време, када радни однос може да му престане истеком рока на који је заснован. Ова заштитна норма је у корист мајке, оца, старатеља, хранитеља и усвојитеља детета. Она је компатибилна одредбама међународног радног права којима је изричито забрањен отказ због привремене неспособности за рад услед трудноће, а по истеку породиљског одсуства, мајци се признаје право да се врати на рад код послодавца на раније радно место или на друге одговарајуће послове.

Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај представника запослених за време обављања функције и годину дана по престанку функције, ако представник запослених поступа у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Положај и заштита радничких представника у предузећу регулисана су Конвенцијом МОР број 135 о радничким представницима којима се регулишу заштита и олакшице које се пружају радничким представницима у предузећу. Број заштићених синдикалних представника утврђује се колективним уговором по пропорционалном принципу у односу на укупан број чланова синдиката код послодавца.

Уколико Вас занима тема отказа уговора о раду за време боловања, можете погледати овде.

Уколико Вас занима која су Ваша права у случају злостављања на раду, односно мобинга, то можете прочитати овде.

Related Posts

Leave a Reply