
Забрана управљања аутомобилом као појам често се меша са одузимањем возачке дозволе.
За почетак треба да појасним возачима да мера забране управљања возилом у одређеном периоду због учињених прекршаја није одузимање дозволе
Забрана управљања возилом је мера безбедности која се изриче возачима у прекршајном, односно кривичном поступку за кршење одредби Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
Забрана управљања моторним возилом
Учиниоцу кривичног дела којим се угрожава јавни саобраћај суд може изрећи забрану управљања моторним возилом.
При изрицању ове мере суд одређује на које се врсте и категорије возила забрана односи.
Мера се може изрећи, ако нађе да тежина учињеног дела, околности под којима је дело учињено или раније кршење саобраћајних прописа од стране учиниоца показују да је опасно да он управља моторним возилом одређене врсте или категорије.
Суд одређује трајање мере које не може бити краће од три месеца нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у установи у којој се извршава мера безбедности или васпитна мера не урачунава у време трајања ове мере. Ако је мера изречена лицу које има страну дозволу за управљање моторним возилом, забрана се односи на управљање моторним возилом на територији Србије.
Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану управљања моторним возилом.
Законом се може одредити обавезна забрана управљања моторним возилом.
Ко одређује меру?
Меру може одредити само надлежни државни орган, а то је у овом случају суд.
Након спроведеног прекршајног или кривичног поступка суд доноси одговарајућу одлуку (решење/ пресуду).
У њој се кумулативно са другим санкцијама може наћи и мера забране управљања моторним возилом ако је учињени прекршај такав да се ова мера сматра оправданом.
Ова мера се може изрећи у трајању од 30 дана до најдуже годину дана.
У Закону о безбедности саобраћаја је у члану 338. наведено за која кршења ће бити изречена ова мера и у ком трајању.
Поред тога она се може изрећи и за друге прекршаје за које се поступак води пред надлежним органом.
Ко спроводи меру?
Ову меру извршава територијално надлежна организациона јединица МУП-а код које је возач у евиденцији односно на чијој територији возач има пребивалиште.
Када одлука суда постане правноснажна Министарство унутрашњих послова је спроводи на тај начин што о њој обавештава возача о времену трајања изречене мере.
Поред тога МУП ову меру евидентира у Регистар о изреченим мерама возачу.
Од кад забрана управљања аутомобилом почиње да тече?
Мера је извршена када се ово саопштење достави возачу према правилима о личном достављању Закона о општем управном поступку.
Она почиње од датума уручења, односно од датума који је назначен у Саопштењу.
Када мера застарева?
Изречена казна и мера се не могу извршити ако је од дана правноснажности пресуде проткла једна година.
Застарелост се пак прекида сваком процесном радњом надлежног органа која се предузима ради њеног извршења.
Апсолутна застарелост наступа након протека 2 године од правноснажности одлуке.
Напомињемо: велики број возача је користио ову могућност тако што су избегавали уручење судског позива односно обавештења о изреченој мери како би избегао њену примену.
То је сада у великој мери предупређено правилима о достављању и евидентирањем у електронским базама података чињеница као што су фиктивна адреса или постојање неплаћених новчаних казни.
Шта се дешава уколико возим за време трајања мере?
Казну затвора у трајању од најмање 15 дана или новчану казну од 100.000-120.000 динара и 14 казнених поена.
Уз то и нову меру забране управљања од најмање 8 месеци.
Најчешћи прекршаји за које ће се изрећи и мера забране управљања возилом одређене категорије су: прекорачење брзине у насељеном месту и ван њега, напоштовање општих правила саобраћаја, непропуштање пешака на пешачким прелазима, присуство алкохола у крви, непрописно претицање и обилажење и други…
Престанак мере безбедности на основу судске одлуке
Суд може одлучити да престану мере безбедности забране управљања моторним возилом, ако су протекле три године од дана њиховог примењивања.
При оцени да ли ће одредити престанак мере безбедности суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом, да ли је вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела и друге околности које указују на оправданост престанка тих мера.