Да ли сте знали да 80% сексуалних предатора НЕМА кривични досије?
Озбиљно? Како би то могло бити?
Неколико је разлога због којих неки од најнасилнијих преступника у нашој земљи и даље шетају улицама. И даље раде као школски учитељи. Још увек волонтирају у програмима за младе. Још увек пружају правне савете. И даље раде као полицаци. И даље раде као тужиоци.
Они немају регистровану криминалну историју!
Најчешћи разлози за ово су:
Систем кривичног правосуђа не разуме жртву сексуалног напада. Ми смо и даље култура која воли да окривљује жртву. „Да ниси пила…“, „Да се ниси дружила у…“, „Да ниси носила…“
Друштво не разуме сексуално насиље. Верујемо да су сексуални предатори увек незнанци који раде ноћу на другом крају града. Истраживања потврђују да је више од 80% сексуалних преступника (4 од 5) познато жртви. То су супружници, бивши супружници, наставници, чланови породице, комшије итд.
Жртве сексуалног напада не пријављују злочин. Постоји низ ваљаних разлога због којих жртва не жели да пријави злочин.
- Систем кривичног правосуђа је мање него „пријатан за жртве“. Жртве су описале „саслушање“ од стране органа за спровођење закона као трауматично, као „поновно силовање“.
- Силоватељи су познати жртви. Ако је жртва дете, извршилац дела би могао бити старатељ. Можда јој је рекао да ће бити убијена због пријављивања. Или би јој се нешто лоше догодило. Или је финансијски зависна од њега. Или је изувршилац на позицији моћи и нико неће поверовати.
- Траума. Злочин је толико насилан да је буквално блокиран из свести.
Као бивши радник Министарства унутрашњих послова, и као кривични адвокат све сам то чуо од полицајаца, тужилаца, па чак и социјалних радника.
Ја никада нисам наишао на закон који каже да је оправдано силовати некога ако носи погрешну одећу, пије или користи супстанцу, или се дружи на месту које њихова мајка не би одобрила.
Систем кривичног правосуђа преферира да се све наше жртве уклапају у једну категорију.
Дакле, зашто је важно да ВИ научите да препознајете сексуалне предаторе?
Веома је важно. Ако се ослањате искључиво на проверу кривичног досијеа да бисте држали сексуалне предаторе подаље од своје деце, већ губите битку.
Шта је сексуални предатор?
Сексуални предатор је особа која тражи сексуални контакт са другом особом на предаторски или увредљив начин. Људи који су сексуални предатори могу или не морају извршити сексуална кривична дела – попут сексуалног узнемиравања, напада, силовања и педофилије – али сви сексуални предатори су на овај или онај начин тражили неприкладан контакт.
Они који експлоатишу друге на сексуалан начин можда не траже само секс. Уместо тога, они виде секс као облик доминације и контроле.
Док неки сексуални предатори покушавају да искористе одрасле жртве, многи су сексуални предатори деце. Ови злостављачи имају изразиту сексуалну склоност према деци. Траже малолетнике, обично пре пубертета, и градиће поверење са својом жртвом као облик неговања.
Отприлике 96% починилаца сексуалног злостављања деце су мушкарци. Око 90% деце која су сексуално злостављана наводи да је њихов извршилац неко кога су већ познавали и коме су веровали.
Који су знаци сексуалног предатора?
Знање како да се идентификују знакови сексуалног злостављања и предаторског понашања може помоћи да се злостављање заустави што је пре могуће – или пре него што се нанесе још штете. Не указују сви ови знаци на сексуално злостављање. Међутим, они могу деловати као црвена застава за насилно, а можда и сексуално предаторско понашање.
1.Дружење са децом
Сексуални предатор са посебним интересовањем за децу може показати склоност ка дружењу са децом основношколског или средњошколског узраста. Можда имају мало пријатељстава својих година или имају необично блиска пријатељства са децом.
Поред тога што проводе много времена са децом, они се такође могу упустити у неприкладно понашање. На пример, могу показати необично интересовање за физичку игру са дететом, као што је рвање, голицање, љубљење или грљење.
2. Стварање зависности
Сексуални предатор може почети да манипулише својом изабраном жртвом како би створио зависност и интимност. У почетку могу бити веома пажљиви, обасипајући појединца поклонима, похвалама, телефонским позивима и порукама.
То код жртве ствара осећај да извршилац има посебну везу са њом. Жртва може да осећа да извршилац може да пружи нешто што нико други не може — и он је једина особа која заиста разуме, поштује и брине о жртви. Ово гради лојалност и рањивост, које сексуални предатор онда може искористити у своју корист.
3. Коришћење манипулативног језика
Можда ћете приметити потенцијалног сексуалног предатора тако што користи манипулативни језик. Они могу да вређају или исмевају жртву због њеног понашања, изгледа, одеће, пријатеља или других аспеката личног живота. Када су оспорени због оваквог понашања, они могу да лажу и изврћу информације, чинећи да се жртва осећа као да је крива. Они се могу више пута фокусирати на сопствена осећања како би натерали жртву да се осећа кривом што их је повредила.
Неки предатори могу такође да терају особу да преиспита своје мисли, сећања и догађаје које је доживела. Циљ овога је да натера жртву да преиспита своје памћење, или чак свој разум, у корист верзије догађаја насилника.
4. Померање физичких и сексуалних граница
Сексуални предатори могу померити здраве границе. Ово понашање може почети са наизглед невиним додирима по леђима, руци или нози. Али може ескалирати до неприкладног додиривања бутине, близу гениталија, груди или чак миловања без пристанка особе.
Ако је предатор већ у вези са жртвом, може да пређе унапред утврђене границе или не затражи сагласност. Они могу користити манипулацију да натерају особу да изврши задатке који им нису пријатни.
За децу, ово може изгледати као трљање дечије ноге, сушење пешкиром, мењање одеће, грљење или мажење. То онда може ескалирати до сексуалног понашања.
Пре него што то учини, предатор може детету увести и нормализовати идеје о сексу. Разговарајући са дететом о сексу, правећи сугестивне шале, показујући му порнографију или охрабрујући га да буду голи заједно, он ће можда моћи да уведе сексуалну активност говорећи детету да је то „игра“.
5. Изражавање љубоморе и контролисање понашања
У многим случајевима, сексуални предатор може бити љубоморан и контролишући у вези пријатеља, чланова породице или других романтичних интереса. Они могу пратити активности жртве на друштвеним медијима, лични живот и свакодневне активности.
Ово може отићи и корак даље, до тачке у којој предатор постаје контролишући. Он може настојати да ограниче контакт жртве са другима, посебно са онима супротног пола.
Шта даље?
У неким случајевима, ови знаци упозорења могу бити невини. Другио, то могу бити знаци емоционалног или физичког злостављања, али не и сексуалног злостављања.
Међутим, ако сумњате да је неко кога познајете можда сексуални предатор — или може бити жртва сексуалног предатора — требало би да то одмах пријавите полицији или јавном тужилаштву.
Такође и многе организације подфршке за жртве сексуалног насиља, могу Вам помоћи могу Вас усмерити ка адекватној помоћи.
Оно што је од изузетне важности, јесте да се стане на пут даљем искоришћавању. Прекинимо моментално са осудама жртве и ставимо одговорност и кривицу тамо где јој је место – на извршиоцу, а жртви укажимо потребну помоћ.
