Зеленашење и како се заштити од њега

Шта је зеленашки уговор?

Под појмом “зеленашки уговор” подразумевамо такав уговор у коме једна страна користећи се стањем нужде или тешким материјалним стањем друге стране, њеним недовољним искуством, лакомисленошћу или зависношћшу, уговори за себе или неког трећег корист која је у очигледној несразмери са оним што је дала или се обавезала да ће дати и учинити.

Дакле, постоје две врсте услова да би се уговор као такав сматрао зеленашким.

Први услов јесте субјективне природе, јер је уско везан за личност и ситуацију оштећеног, стање нужде и друге неприлике због којих он пристаје да закључи уговор.

Најчешћи узроци склапања оваквог уговора јесу тешко материјално стање, лечење болесне деце, супружника или других најближих сродника, зависност од наркотика, недовољно животно искуство, односно младост, као и многе друге ситуације у којима оштећени сматра да нема избора, сем да пристане.

Други услов је објективне природе, из разлога што вређа начело еквивалентности престација, те су узајамна давања ових двеју страна у очигледној несразмери.

Између горе наведених услова мора постојати узрочна веза и морају бити кумулативно испуњени.

Правне последице зеленашког уговора

Основна правна последица јесте поништај уговора или само неке његове одредбе, на који се примењују одредбе Закона о облигационим односима о последицама ништавости и о делимичној ништавости уговора.

Овакво схватање законодавца произилази из тога што се зеленашким уговором повређују нека од основних начела уговорног права, те поред повреде начела еквиваленције, постоји и повреда начела савесности и поштења, повреда добрих пословних обичаја, и др.

Ипак, могуће је да зеленашки уговор остане на снази, уколико оштећени од суда захтева разумно смањење његове обавезе, односно такво смањење које ће за њега представљати правичан износ.

Свој захтев оштећени може поднети у року од 5 година од закључења уговора.

Зеленашење као кривично дело

Чланом 217. Кривичног законика (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016) прописано је посебно кривично дело – зеленаштво, односно да ће се затвором до три године и новчаном казном, а у појединим случајевима и строжом казном, казнити лице које за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу, прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање оштећеног. Гоњење се предузима по предлогу оштећеног, а не по службеној дужности јавног тужиоца, али он наставља поступак.

Зеленаштво

Члан 217

(1) Ко за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање оштећеног, казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за оштећеног или је учинилац прибавио имовинску корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је извршено од стране групе, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.

Стање у Србији

За разлику од деведесетих година прошлог века када је наплата дугова углавном обављана силом и претњама, савремени “зеленаши” су се заштитили уговорима, уз помоћ адвоката и нотара. Из ових уговора се не може ни закључити колику је реалну суму особа позајмила.

Зеленашење је пошаст која је распрострањена широм наше земље. Колико се ова врста илегалног бизниса раширила у Србији сведочи и чињеница да савремени зеленаши своје позајмице штите уговорима, уз помоћ адвоката и нотара, као што смо напоменули.

Зеленашење је у сивој зони и тешко је доказиво на суду. За разлику од деведесетих година прошлог века када је наплата углавном обављана принудом, силом и претњама, савремени зеленаши су се заштитили уговорима. И то су уговори које састављају адвокати и оверавају нотари, а из којих се не може ни закључити колику је реалну суму особа позајмила. Људи у очају раде свашта, па често потписују и уговоре где под хипотеку стављају куће, станове, аутомобиле. На крају, остају без свега. Такви уговори се тешко обарају на суду јер је особа под пуном свешћу потписала документ.

Грађани које су жртве “зеленаша” неретко остају без подршке заједнице, породице, посла… Често су принуђени да промене и град и земљу јер морају да побегну од свог дуга.

Ко су зеленаши?

Зеленаше можемо поделити у две групе. Првој припадају особе из криминалног миљеа које преко зеленашења желе да умноже новац стечен криминалним активностима. Друга група су они који имају вишак финансија и желе брзо да их увећају и да на лак начин дођу до зараде. Са зеленашима из друге групе грађани најчешће немају проблеме физичког насиља и претњи. Али, такви зеленаши обично око себе имају тим адвоката и нотара који их обезбеђују путем уговора. Проблем је и у томе јер они не доживљавају зеленашење као прекршај. Мисле да је то бизнис као и сваки други.

Нажалост, до јавности и полиције дође мали број жртава зеленаша. Људи се стиде, сматрају да је дуг породична срамота. Често родитељи враћају дугове своје деце, а забележен је и случај да је деда продао некретнину како би вратио дуг свог унука коцкара који је трпео малтретирање зеленаша.

Зеленаши данас своја улагања не штите мишићима већ уговорима. То више нису момци са ланцима који су насилни према дужницима већ “бизнисмени” који са њима закључују лажне уговоре и оверавају их код нотара.

Циљна група зеленаша су људи у невољи, било које врсте. Свакоме би лампица требало да се упали чим давалац позајмице у уговору напише већу цифру од позајмљене, или помиње некретнине, или даје на потпис бланко признанице… Али, зеленаш у почетку наступа другарски и делује као решење проблема. Касније крећу притисци, уцене, па и избегавање да дужник врати дуг како би камата расла. Он свој зеленашки уговор покушава да наплати и преко суда. На крају се често дешава да дужник остане без стана, пословног простора, земљишта… Растурају се породице, људи извршавају и самоубиства. То је живо блато из којег се тешко излази.

Зеленашење је тешко доказати на суду, али није немогуће

Свако може да позајми новац од физичког лица, а да оно има право да наплати законску затезну камату која износи од десет до 12 одсто.

За разлику од такве, поштене позајмице, зеленашки посао има камату која иде “докле зеленаш хоће”.

У уговору између зеленаша и дужника не наводи се износ камате, јер би он указао на зеленашки посао.

Уместо тога се, на пример, са дужником закључује предуговор у којем се главница дуга увећана за зеленашку камату представља као капара за куповину непокретности, са роком у којем треба да се исплати ресто новца, а који је заправо рок за враћање зеленашког дуга. Цена те непокретности у уговору је обично нижа од тржишне за 20 до 30 одсто, па зеленаш на крају, кад дужник не исплати дуг, ту непокретност прибави за 70 одсто њене реалне цене. Или, зеленаш неком позајми неку суму, а у уговору наведе три пута већи износ, а као гаранцију наведе “границу плаћања” или хипотеку, у зависности од износа позајмице, па дужнику који не врати дуг узима аутомобил или кућу.

У поступку се доказује да је дужник био лакомислен, односно незрео, да је трпео присилу или претњу, да је био у тешкој материјалној или животној ситуацији, каква је рецимо болест, или да је зависник.

Уколико суд поклони поверење доказима дужника, најчешће доноси пресуду да он врати главницу и законску затезну камату, али не и зеленашки намет.

Related Posts

Leave a Reply