Застарелост извршења кривичних санкција

У претходном тексту било је речи о застарелости кривичног гоњења. Сада ћу се бавити питањем застарелости извршења кривичне санкције, односно казне. У том погледу, свакако је најинтересантније питање застарелости извршења казне затвора.

Застарелост је законски основ за гашење кривичних санкција услед протека одређеног времена што за последицу има губитак права државе или на кривично гоњење или на извршење изречене кривичне санкције. Наступа протеком извесног времена од извршења кривичног дела или од правоснажности пресуде којом је изречена кривична санкција.

Оправдање је у пропусту државе да преко својих органа предузме кривично гоњење или да изврши изречену санкцију; након протека одређеног времена држава на неки начин губи своје право на кажњавање, односно сама се одриче тог права.

Застарелост извршења казне

Изречена казна не може се извршити кад протекне:

1) двадесет година од осуде на казну затвора преко петнаест година;

2) петнаест година од осуде на казну затвора преко десет година;

3) десет година од осуде на казну затвора преко пет година;

4) пет година од осуде на казну затвора преко три године;

5) три године од осуде на казну затвора преко једне године;

6) две године од осуде на казну затвора до једне године, на новчану казну, на казну рада у јавном интересу, или на казну одузимања возачке дозво

Застарелост извршења казне почиње од дана кад је пресуда којом је казна изречена постала правноснажна, а ако је условна осуда опозвана – од дана кад је одлука о опозивању постала правноснажна.

Ако је актом амнестије или помиловања или одлуком суда по ванредном правном леку изречена казна смањена, време потребно за наступање застарелости одређује се према новој казни, али се ток застарелости рачуна од раније правноснажне пресуде.

Застарелост се прекида сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне.Сваким прекидом застаревање почиње поново да тече.

Застарелост извршења казне настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне. У случају наступања застарелости, започето извршење казне обуставља се.

Застарелост казне затвора

Све што сам написао о застарелости извршења кривичних санкција уопште, важи и кос застарелости извршења казне затвора, специфично, али због значаја ове казне, посебно ћу се осврнути на застарелост казне затвора.

Застарелост казне затвора значи да се особа која је осуђена на казну затвора не може упутити нити принудно спровести на издржавање ове казне по протеку законом одређеног временског периода.

Од када се рачуна рок за наступање застарелости казне затвора?

Рок застарелости извршења казне почиње да тече од дана кад је пресуда којом је казна изречена постала правноснажна. Уколико је условна осуда опозвана застарелост почиње да тече од дана кад је одлука о опозивању постала правноснажна.

Ако је актом амнестије или помиловања или одлуком суда по ванредном правном леку изречена казна смањена, време потребно за наступање застарелости одређује се према новој казни, али се ток застарелости рачуна од раније правноснажне пресуде.

Пресуда је правноснажна када се више не може побијати жалбом. Датум правноснажности пресуде констатује поступајући судија након чега се на пресуди ставља клаузула правноснажности. Клаузула правноснажности је заправо печат суда на којем стоји да је пресуда правноснажна и датум правноснажности.

Када ће наступити правноснажност пресуде зависи од уредности доставе, рока за изјављивање жалбе, од тога да ли је жалба изјављена али и од тога да ли је и када другостепени суд разматрао поднету жалбу. Уколико је првостепена пресуда уредно достављена и истекне рок за изјављивање жалбе пресуда ће бити правноснажна наредног дана након истека рока за изјављивање жалбе. У случају да је изјављена жалба и другостепени суд разматра ову жалбу пресуда ће, уколико је другостепени суд потврди, постати правноснажна даном доношења другостепене пресуде.

Када наступа застарелост казне затвора?

Застарелост извршења казне наступа по протеку законом одређеног периода. Овај законски период се разликује у зависности од тежине изречене казне. Да би се одредио рок застарелости извшења казне потребно је најпре знати о којој се казни ради односно на коју казну је неко лице осуђено. Уколико је изречена казна затвора рок застарелости завоси од њене дужине.

Изречена казна се не може извршити када протекне:

  1. 25 година од осуде на казну затвора у трајању од 30-40 година;
  2. 20 година од осуде на казну затвора у трајању дужу од 15 година;
  3. 15 година од осуде на казну затвора у трајању дужу од 10 година;
  4. 10 година од осуде на казну затвора у трајању дужу од 5 година;
  5. 5 година од осуде на казну затвора у трајању дужу од 3 године;
  6. 3 године од осуде на казну затвора у трајању дужу од 1 године;
  7. 2 године од осуде на казну затвора у трајању до 1 године, осуде на новчану казну, осуде на казну рада у јавном интересу или на казну одузимања возачке дозволе.

Релативна застарелост казне затвора

Релативна застарелост извршења казне наступа када надлежни органи не предузимају радње ради извршења казне. То у пракси може бити случај када се правноснажна пресуда којом је неко лице осуђено на казну затвора у трајању од једне године не достави референту за извршење кривичних санкција у року од две године након правноснажности.

У случају да је правноснажна пресуда достављена на извшење али да у законом прописаном периоду након тога није предузета ни једна радња ради извршења такође ће наступити застарелост извршења казне затвора. Радње које се предузимају ради извршења су слање позива осуђеном да се јави на издржавање казне или наредба полиција да се принудно спроведе у установу за извршење казне затвора.

Релативна застарелост се прекида сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне. Слањем позива осуђеном да се јави на издржавање казне затвора прекида се рок застарелости и од тог тренутка тај рок поново почиње да тече. У конкретном случају ( пример осуде на казну затвора у трајању од једне године ) да би наступила релативна застарелост извршења казне од слања позива морало би да протекне поново две године и да се за то време не предузме ни једна друга радња ради извршења казне.

Апсолутна застарелост казне затвора

Апсолутна застарелост извршења казне наступа у сваком случају по протеку одређеног времена. Апсолутна застарелост извршења казне настаје кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне. То значи да она наступа независно од тога да ли надлежни органи предузимају процесне радње ради извршења казне или не. Због тога су рокови за наступање апсолутне застарелости дупло дужи од рокова за наступање релативне застарелости извршења казне.

Да ли наступа застарелост казне затвора када је расписана потерница?

Расписивањем потернице прекида се релативна застарелост извршења казне и у том случају то може трајати до наступања апсолутне застарелости извршења казне. Застарелост извршења казне прекида се сваком радњом надлежног државног органа, а то осим суда може бити и полиција која свакодневно поступа по расписаној потерници, вршећи на тај начин радњу која има трајни карактер. То значи да у случају расписивања потернице не може наступити релативна већ само апсолутна застарелост извршења казне затвора.

Овакав став заузео је и Врховни касациони суд у пресуди Кзз ОК 17/2018 од 29.03.2018.године.

Какве су последице наступања застарелости кривичног гоњења?

Наступање застарелости казне затвора пре свега доводи до немогућности да се та казна изврши. Међутим, оно доводи и до неповерења грађана у правосуђе и полицију. Ствара се осећај да правда није задовољена и да је узалудна борба за задовољење правде. Учинилац кривичног дела који избегне извршење казне затвора може се поново одлучити за извршење кривичних дела.

Застарелост извршења мера безбедности

Кривични законик одређује и рокове за застарелост извршења мера безбедности:

  1. Застарелост извршења мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног психијатријског лечења на слободи, обавезног лечења наркомана, обавезног лечења алкохоличара и одузимања предмета настаје када протекне 5 година од дана правноснажности одлуке којом су те мере изречене;
  2. Застарелост извршења мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности, забране управљања моторним возилом и протеривања странца из земље настаје када протекне време за које су те мере изречене;
  3. Код мере безбедности јавног објављивања пресуде постоји изричита одредба да се мора извршити најкасније у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, протеком тог рока она се више не може извршити.

Уместо закључка

Без обзира да ли се ради о застарелости кривичног гоњења или застарелости извршења кривичних санкција, застарелост тече и наступа по сили закона, окривљени је се не може одрећи, нити је потребно да се на њу позива, јер су и суд и јавни тужилац обавезни да на исту пазе по службеној дужности.

У складу са одредбама Конвенције о непримењивању законске застарелости за ратне злочине и злочине против човечности из 1968. године, која је инкорпорирана у наше законодавство 1970. године, и наш законодавац прописује да не застаревају кривично гоњење и извршење казне за кривична дела Геноцид (чл. 370. КЗ), Злочин против човечности (чл. 371. КЗ), Ратни злочин против цивилног становништва (чл. 372. КЗ), Ратни злочини против рањеника и болесника (чл. 373. КЗ), Ратни злочини против ратних заробљеника (чл. 374. КЗ), и Организовање групе и подстрекавање на вршење геноцида и ратних злочина (чл. 375. КЗ), и за друга кривична дела за која по ратификованим међународним уговорима застарелост не може наступити.

Related Posts

Leave a Reply