Prva situacija – policija ima pravo da Vas pozove kao građanina da se izjasnite povodom nekog događaja i date potrebna obaveštenja. Policija u pozivu mora da naznači zašto i u kom svojstvu Vas poziva.
Druga situacija – kada Vas policija poziva na saslušanje kao osumnjičenog. Tu već postoje osnovi sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo. U pozivu mora biti naznačeno da ste pozvani u svojstvu osumnjičenog i da imate pravo na branioca. Ukoliko odlučite da odgovarate na pitanja, policija je dužna da se pridržava pravila propisanih za tužilaštvo i sud i obavezno je prisustvo branioca.
Poziv mora da zadovolji formu
Redovna procedura je da poziv dobijete putem pošte. Dešavalo se da lica budu pozivana telefonom uz opravdanje hitnosti. To nije zakonom predviđen način pozivanja.
Mesto i vreme razgovora
Razgovor je najčešće obavlja u službenim prostorijama policije. Razgovor ne mora nužno da se vodi u policijskoj stanici. Može da se vodi i u Vašem stanu, na Vašem radnom mestu, ili drugde. Kada određuju vreme i mesto razgovora, policajci moraju da se trude da Vam ne stvaraju nepotrebne teškoće — na primer, ne može da se odvija u stanu ako Vi to ne želite; ne može u stanici ako imate dete o kome nema ko da se stara; ne može tokom radnog vremena ako bi ti to napravilo problem na poslu.
Obaveštenja od maloletnika, i mlađih punoletnih lica koja žive s roditeljima, policija po pravilu prikuplja u njihovom stanu. Prikupljanje obaveštenja u školi moguće je u prisustvu direktora škole, odnosno pedagoga ili psihologa, i to samo ako roditelj ne može ili ne želi da dođe u školu.
Kada se razgovara sa maloletnim žrtvama nekog krivičnog dela, ali i sa maloletnicima koji su osumnjičeni da su oni počinili krivično delo, taj razgovor se obavlja sa posebnom pažnjom, i često uz prisustvo pedagoga, psihologa ili nekog drugog stručnog lica.
Koliko dugo traje razgovor po ovom pozivu?
Prikupljanje obaveštenja po ovom osnovu ne može trajati duže od 4 časa. Izuzetno, može trajati duže, ali je potrebno da date saglasnost. Apsolutno je zabranjeno davati obavestenja pod prinudom. Ovom prilikom se sačinjava službena beleška o obaveštenju primljenom od građana. Ukoliko policija tokom razgovora oceni da možete biti osumnjičeni za neko delo, dužna je da Vas odmah pouči o pravima o kojima smo već pisali. Obavezno se obaveštava javni tužilac, koji može obaviti saslušanje, prisustvovati saslušanju ili poveriti policiji obavljanje saslušanja.
Da li mogu da se ne odazovem pozivu?
Možete, ali morate da opravdate razlog neodazivanja (bolesni ste, sprečeni ste usled poslovnih obaveza, na putu ste…). U suprotnom, pogotovo ukoliko ne opravdate, a u pozivu je naznačeno da možete biti prinudno dovedeni, desiće se još jedan vid ograničenja Vašeg kretanja – policija će doći na Vašu adresu i prinudno Vas odvesti u njene prostorije.
Prinudno dovođenje
Ukoliko se bez opravdanog razloga, kao što je, na primer, bolest, ne odazovete pisanom pozivu koji Vam je pravilno uručen, policajci mogu prinudno da Vas dovedu u stanicu na razgovor, ali samo ako su Vas na tu mogućnost upozorili u pozivu.
Dovođenje se sprovodi tako što Vas policijski službenici prvo legitimišu, a zatim pozovu da pođete sa njima. Moraju da Vas obaveste zašto Vas dovode, da imate pravo da obavestite bližnje, i da imate pravo na branioca. Ako posle toga odbijete da pođete sa njima, mogu fizički da Vas prisile na to, pa i da Vas vežu.
U ovim slučajevima posebno se vodi računa o privatnosti maloletnika. Lica do osamnaest godina po pravilu dovode policajci u civilu, u neoznačenim vozilima.
Vaša prava tokom razgovora
Iako pod pretnjom prinudnog dovođenja morate da se odazovete pozivu na razgovor, nemate obavezu da odgovarate na pitanja koja Vam policajci postave. Jedini izuzetak od ovog pravila je ako znate da se priprema krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora teža od pet godina, ili da je već izvršeno krivično delo za koje je zaprećena kazna od 30 do 40 godina zatvora. Ako imate saznanja o tome, a to ne prijavite policiji, time činite krivično delo, i policajac s kojim razgovarate je dužan da Vas na to upozori.
Policija nema pravo da tokom razgovora upotrebljava bilo koji vid prinude, i to ne samo fizičke. Svaka vrsta pretećeg, ponižavajućeg ili nepristojnog ponašanja predstavlja prekoračenje ovlašćenja, i osnov za podnošenje pritužbe MUP-u. Ukoliko odbijete da im date tražena obaveštenja, ne smeju ponovo da Vas zovu na razgovor iz istog razloga.
Dok budete razgovarali, službenik policije će o tome voditi zapisnik, koji će na kraju razgovora da Vam pročita. Imate pravo da stavite primedbe na ono što Vam je pročitano, a policajac je dužan da ih zapiše. Od Vas neće tražiti da potpišete ove dokumente, a možete da dobijete kopiju ako zatražite.
Kada policiji pružate obaveštenja kao građanin, ne važe pravila svedočenja pred sudom niti obaveze svedoka — ne mogu, na primer, da traže da se zakunete da ćete govoriti istinu. U slučaju da razgovaraju sa Vama kao sa osumnjičenim, mogu da Vas saslušaju po istim pravilima kao okrivljenog na sudu, ali samo ako na to pristanete i u prisustvu advokata.
Saslušanje osumnjičenog
Policija već u samom pozivu može da naznači da Vas na razgovor poziva u svojstvu osumnjičenog, i tada mora i da Vas upozori da imate pravo da angažujete advokata.
Takođe, postoji mogućnost da im se u toku razgovora javi sumnja da ste upravo Vi izvršilac krivičnog dela o kome prikupljaju informacije. Ako se to dogodi, policajci moraju odmah da Vam kažu da ste osumnjičeni , za koje delo i na osnovu čega, i da Vas upozore da ne morate da odgovarate na pitanja bez prisustva advokata. Pored toga, moraju da Vam objasne koja su Vaša prava u slučaju da donesu odluku da Vas zadrže, kako bi dobili više vremena za prikupljanje dokaza.
Ako tako odluče, i o tome Vam uruče pismeno rešenje, mogu da Vas zadrže četrdeset osam sati od trenutka kada ste došli na razgovor, u stanici ili ili u pritvoru. Na rešenje o zadržavanju imate pravo žalbe i imate pravo na branioca.
Tri saveta građanima
Znajte svoja prava i pozivajte se na njih
Ustav, zakoni i međunarodne konvencije u Srbiji osiguravaju vam osnovna prava koja ne (smeju da) zavise od nečije dobre volje, već su garantovana.
Međutim, svedoci smo kršenja i nepoštovanja prava čak i od strane onih kojima je posao da ih štite. Bez obzira na to, ako znate šta su Vaša prava i šta su ovlašćenja nadležnih organa, pozivajte se na njih jer time povećavate šansu da će ona biti poštovana.
Dobar primer za ovo jeste legitimisanje gde se, kada uniformisana policija podvikne „vadi lične karte!“ građani najčešće odmah, bez pitanja, hvataju za novčanik i pokazuju dokumenta.
Zakon o policiji (član 75) propisuje 11 osnova za proveru i utvrđivanje identiteta i navodi da je dužnost policijskog službenika da vas o konkretnom razlogu u konkretnoj situaciji informiše.
Naravno, postoje i izuzeci, tj. ova obaveza prestaje da važi ako se prikupljaju obaveštenja o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.
Ali, čak i ako ne dobijete odgovor, znajte da imate pravo da pitate zašto vas legitimišu i uvek pitajte.
Ako vam priđe osoba u civilu i traži legitimaciju ili izda usmeno naređenje, što se takođe dešava, pitajte ko je ta osoba i tražite da vam pokaže legitimaciju.
To može biti policijski službenik u civilu, ali može biti i neko ko nema ta ovlašćenja, već pokušava da vas zastraši.
Zakon o policiji (član 66) obavezuje policajca koji nije u uniformi da vam pre primene policijskih ovlašćenja pokaže službenu značku i legitimaciju. Izuzetno, u određenim situacijama, minimum je da vam usmeno kaže da je pripadnik policije, ali svakako mora da se predstavi.
Dalje, ako smatrate da je policijski službenik prekoračio svoja ovlašćenja, upozorite na to i recite da ćete podneti pritužbu.
Dakle ne žalbu, ne tužbu, niti prijavu, već precizno navedite da ćete podneti pritužbu na njihov rad i to direktno Sektoru unutrašnje kontrole. Nemojte pružati otpor i nemojte odbijati da izvršite naređenje, ali ako smatrate da je postupanje bez zakonskog osnova, recite to jasno.
Ovo signalizira da ste upoznati sa svojim pravima, da hoćete da ih zaštitite, i povećava šansu da će i druga strana morati da ih poštuje. Postoje mnogi korisni izvori gde možete da se informišete o svojim pravima, od čitanja zakonskih rešenja do praktičnih vodiča.
Ponašajte kao da SVI poštuju zakone
Šta to tačno znači?
To znači da iako ste policiji prijavili prethodnih 12 pretnji koje su vam stigle na društvenim mrežama, i ništa tim povodom nije urađeno, prijavite ih i trinaesti put.
Ako imate pravo na žalbu u situaciji u kojoj smatrate da vam je pravo ugroženo, uvek se žalite, čak iako ste sigurni da to neće imati nikakvog efekta.
U vezi sa iznad pomenutim pritužbama na postupanje policije, koje osim SUK-u možete podneti i u lokalnoj policijskoj stanici, uvek je podnesite ukoliko smatrate da je policijski službenik povredio vaša prava.
Za ovako podnetu pritužbu trebalo bi da vas pozove šef policajca protiv koga je podnosite, da u postupku znanom kao usaglašavanje stavova utvrdite da li je došlo do propusta u radu, a sam razgovor često liči na ubeđivanje da povrede vaših prava zapravo nije bilo.
Ako se ne usaglasite, pritužba ide na Komisiju za rešavanje pritužbi. Ranija istraživanja pokazuju da se čak 9 od 10 pritužbi građana završi zaključkom da nije bilo povrede prava.
Uprkos tome, nastavite da podnosite pritužbe jer, čak iako završi među onih 90% neuspešnih, makar dobijamo statistiku koja ukazuje na to gde postoje problemi koje treba da rešavamo.
Pozovite svog advokata
Znate li koliko sati smete da budete zadržani u policijskoj stanici nakon privođenja?
Šta se dešava ako ste pozvani u policijsku stanicu u svojstvu građanina da pružite neke informacije, a na osnovu onoga što ste rekli odjednom postajete osumnjičeni za izvršenje krivičnog dela?
Da li prostorija u kojoj ste pritvoreni ispunjava minimalne standarde?
Verovatno ne znate odgovore na ova pitanja.
Policija i inspektori poznaju pravila i imaju iskustvo u njihovoj primeni, a osim u malo verovatnom slučaju da ste advokat krivičar, sva je verovatnoća da se vaše znanje na ovu temu svodi na ono što ste videli u krimi serijama na televiziji.
Pravila u vezi sa postupanjem organa za sprovođenja zakona su zapravo lavirint propisa i garancija koji, sa jedne strane, treba da omoguće njihovo efikasno postupanje, a da, sa druge, osiguraju zaštitu prava građana u tom postupku.
Ovo znači da postoji mogućnost da vaše nepoznavanje procedura bude iskorišćeno protiv vas.
Baš iz ovog razloga, pravo na branioca vam je garantovano domaćim propisima. Branioca možete angažovati samostalno, a u određenim slučajevima se dodeljuje i po službenoj dužnosti.
Sud će dodeliti branioca po službenoj dužnosti ukoliko ne možete sami da ga priuštite, a postupak se vodi za delo za koje je propisana kazna zatvora od preko tri godine, ili u slučaju da vam je u svojstvu okrivljenog određen pritvor.
Međutim, iskustva građana govore o tome da i u ostalim situacijama, kad god se prilikom kontakta sa policijom pojavite sa advokatom, bićete tretirani bolje nego da se pojavite sami jer samo prisustvo nekoga ko poznaje pravila igre osigurava da i drugi igrači igraju fer.
Stoga, ma koliko mislili da znate šta su vaša prava, veoma je važno da imate dobrog advokata koji može da spreči da sami sebi, nepoznavanjem pravila igre, nehotice nanesete štetu.