Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života regulisan je Zakonom o nasleđivanju i definisan je članom 182-193 navedenog zakona.
Obično je prva asocijacija svakom licu koje ima nameru da raspolaže imovinom za života da to učini ugovorom o poklonu. U tom slučaju bila bi reč o dobročinom pravnom poslu kojim bi poklonodavac na poklonoprimca preneo određenu stvar ili neko drugo pravo bez naknade. Međutim, kako je razlog učinjenih poklona uglavnom usmeren ka modifikovanju zakonskog nasleđivanja, postavlja se pitanje da li je ugovor o poklonu zaista najbolji način da se to učini?
Naime, ukoliko je povređen nužni deo zakonskog nasleđivanja, onda će se smanjiti testamentalna raspolaganja, a pokloni koje je učinio vraćaju se ako je potrebno da se nužni deo namiri. Kako bi izbegli vraćanje poklona, a pre svega postigli pravnu sigurnost, savetujemo klijentima da se umesto ugovora o poklonu zaključi ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života.
Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života je obligacionopravni ugovor između pretka i njegovih potomaka koji proizvodi naslednopravna dejstva. Imovina koju je ovim ugovorom predak ustupio potomcima ne ulazi u njegovu zaostavštinu, pa tako nužni naslednici nisu ovlašćeni da pobijaju ovaj ugovor zbog povrede nužnog dela.
Uslovi punovažnosti ugovora
Ugovor je punovažan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede.
Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, može je dati naknadno.
Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost, umre pre ustupioca ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo.
Forma ugovora
Ovaj ugovor mora biti sačinjen pred javnim beležnikom u formi solemnizovane isprave. Ovo stoga što pored činjenice da se najčešće radi o nepokretnostima za čiji promet je neophodna solemnizacija ugovora, i stoga što javni beležnik mora da upozori ugovorne strane da ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu ostavioca i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici.
Takođe zakon izričito propisuje da ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu ostavioca.
Prava bračnog druga ustupioca
Iako definicija ugovora pominje samo pretka i potomke, ovim ugovorom ipak može biti obuhvaćen i bračni drug i kada se on saglasi ima položaj kao i potpomci.
Ukoliko ugovorom nije obuhvaćen bračni drug, pravno na nužni deo bračnog druga ne može se narušiti, i u tom slučaju delovi imovine koji su razdeljeni potomcima smatraju se poklonom u odnosu na računanje nužnog dela surpužnika.
Odgovornost potomaka za dugove
Potomci kojima je ustupilac razdelio svoju imovinu za života ne odgovaraju za njegove dugove. Naravno s obzirom da se ovde ipak radi o ugovoru, može biti određeno i drugačije.
Takođe pravna priroda zaloge, odnosno hipoteke je takva da će potomci kojima je ustupljena imovina sa teretom ipak odgovarati za ove terete koje su primarno uspostavljeni na teret ustupioca.
Poverioci ustupioca mogu svoja potraživanja pobijanjem ugovora po pravilima za pobijanje besplatnih raspolaganja.
Opoziv ugovora
Ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom ukoliko je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.
Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupiočeve dugove.
U drugim slučajevima neizvršenja tereta određenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, sud, vodeći računa o važnosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima, odlučuje da li ustupilac ima pravo na vraćanje datih dobara, ili pravo da traži prinudno izvršenje tereta.
Na koji način ustupilac može da traži da mu potomak vrati primljeno?
S obzirom na formu ugovora, ustupilac i potomak moraju sačiniti saglasnost o vraćanju i nevaženju dela ugovora u formi javnobeležničke isprave. Ukoliko se ugovorne strane ne saglase, ustupilac mora svoja prava tražiti tužbom u parničnom postupku.
Dejstva vraćanja primljenog
Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupiočeve zahtevati nužni deo.
Pri utvrđivanju njegovog nužnog dela delovi imovine koje je ostavilac ustupio ostalim potomcima i bračnom drugu smatraće poklonom.
Zaključak
Iz napred navedenog možemo zaključiti da je poželjno da se zaključi ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, obzirom da se i testament i ugovor o poklonu mogu pobijati kako bi se zaštitila prava nužnih naslednika, dok punovažan ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života ne podleže ovakvom pobijanju od strane nužnih naslednika.