1. Upravljajte fizičkim uticajima i prikupljajte dokaze.
Često zaboravljamo da napad može imati neke značajne fizičke posledice. Veoma je važno potražiti medicinsku pomoć i nežno se pobrinuti za sve rane ili povrede koje ste možda zadobili. Vaše telo je trenutno dovoljno povređeno i važno je ublažiti ovo tako što ćete mu dozvoliti sve što mu je potrebno da zaceli. Žrtvama seksualnog napada često može biti veoma teško da dozvole nekom drugom da ih dodirne, posebno ako povrede zahvataju genitalije. Većina lekara koji rade u ovoj oblasti obučeni su za pružanje podrške kroz ovo. Ako je napad uključivao fizički kontakt, onda je veoma važno da se prikupe sve dokazi koji bi mogli postojati. Ne morate da donosite nikakve odluke o tome da to prijavite sada — ali je korisno imati ovaj dokaz ako ikada odlučite da ga prijavite.
2. Znajte da niste krivi.
Ne mogu ovo dovoljno da naglasim. Jedan od načina na koji ljudi često pokušavaju da se zaštite nakon napada je pokušaj da objasne napad. Verovanje da je nešto što ste uradili izazvalo napad u početku može biti zaštitno jer vam omogućava da osetite neku kontrolu nad onim što se dogodilo (tj. ako je nešto što ste nosili izazvalo napad, onda ako to ponovo ne obučete bićete bezbedni), ali će verovatno izazvati mnogo poteškoća sa anksioznošću i izbegavanjem na duži rok. Apsolutno ništa što ste uradili nije izazvalo napad i ako ste se ukočili tokom napada, to je bio sasvim prirodan odgovor pred ogromnom opasnošću. Prebacite krivicu tamo gde joj je mesto, na noge izvršioca.
3. Potražite podršku.
Veoma je korisno reći nekolicini ljudi od poverenja šta se dogodilo i potražiti stručnu pomoć ako vam je potrebna. Ovo može biti vaš lekar opšte prakse, psiholog ili druga služba ili telefonska linija za seksualne napade. Napomenuću da su neke od ovih usluga orijentisane na pružanje usluga ženama žrtvama i da je možda posebno teško za muške žrtve da prevaziđu stigmu prijavljivanja seksualnog napada i traženja podrške, ali je podjednako važan korak kao i za žene žrtve.
4. Dozvolite svoja osećanjima.
Ljudi doživljavaju niz osećanja nakon seksualnog napada, uključujući obamrlost, bes, tugu, strah, anksioznost, gađenje, šok, užas i stid. Jedini osećaj na koji bih vas ohrabrio da (nežno) odbacite je stid—stid nije vaš. Dozvolite sve što osećate, znajte da ne postoji ispravan ili pogrešan način da se osećate i pokušajte da ne odgurnete ili potisnete osećanja. Pišite, slikajte, crtajte, pričajte, plačite, vičite. Uradite sve što vam je potrebno da se izrazite.
5. Dajte sebi vremena da procesuirate napad.
Ponekad ljudi očekuju da bi trebalo da budu u redu nakon napada jer su jaki ili su preživeli druge teške stvari. Veoma je važno da imate prostora za svaku reakciju koju imate i da sebi dozvolite vreme da procesuirate napad, umesto da preko vremena i usiljeno pokušavate da se vratite u normalan život. Održavanje privida normalnosti u životu može biti od pomoći, ali je takođe od velike pomoći dozvoliti da će vam možda trebati neko vreme daleko od normalnog ili da se stvari možda neće osećati ili biti iste neko vreme. Ne postoji način da se predvidi kako ćete odgovoriti na napad i ne postoji ni jedan tačan ili „normalan“ odgovor.