Naknada štete usled elemtarnih nepogoda

Nije redak slučaj da se zbog obilnih padavine ulice u pojedinim delovima grada pretvore u potoke. Dešava se da jak vetar obori nekoliko stabala. U tom slučaju stablo može da  padne na parkirana vozila i pričini veću materijalnu štetu. Nije retkost i da krovovi kuća budu potpuno uništeni.

Postavlja se pitanje šta građani mogu da učine u ovoj situaciji? Ili, još bolje i preciznije, kako i od koga mogu da nadoknade štetu koju im je pričinilo nevreme?

Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode je vrlo izričit. Elementarna i druga nepogoda je, u smislu ovog zakona, događaj uzrokovan dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnošću, koji prekida normalno odvijanje života u meri koja prevazilazi redovnu sposobnost pojedinca i lokalne zajednice da se oporave bez pomoći države i prouzrokuje materijalnu štetu koja je veća od 10% budžeta jedinice lokalne samouprave i koji je kao takav proglasila Vlada, navodi se u članu 5.

Pomenuti zakon kaže i da izuzetno, Vlada može proglasiti neki događaj za elementarnu i drugu nepogodu i odlučiti o državnoj pomoći i kada je prouzrokovana šteta manja od 10% budžeta jedinice lokalne samouprave kada za to postoje posebno opravdani razlozi, a na predlog Kancelarije.
 

Uslovi za dobijanje državne pomoći

Osim uslova iz člana 5 Zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, da bi ostvario pravo na pomoć iz državnog programa građanin Srbije mora da ispuni i sve ove uslove:
1.           da je šteta neposredna posledica elementarne i druge nepogode
2.           da je šteta prijavljena u skladu sa zakonom
3.           da je štetu pretrpelo lice: domaći državljanin, strani državljanin ili lice bez državljanstva koje ima odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjivanje u RS
4.           da oštećena ili uništena stvar služi i neophodna je da zadovolji osnovne životne potrebe i kao takva je bila u svakodnevnoj ili redovnoj upotrebi;
5.           da je stvar čuvana sa pažnjom i na propisani način, kao i da su preduzete sve mere radi smanjenja rizika od elementarne i druge nepogode;
6.           da su ispunjeni drugi uslovi u skladu sa zakonom (da se radi o nepokretnoj ili pokretnoj stvari u svojini građana, da se stvar nalazi na teritoriji RS, da je izvršena verifikacija štete, da je programom obuhvaćena vrsta stvari).
 

Automobili na udaru poplava, ima li nade za nadoknadu štete

Na udaru poplava i obilnih kiša, pored nepokretne imovine često se nađu i automobili. Šteta je tada velika, ali postavlja se pitanje imaju li vlasnici automobila pravo na bilo kakvu nadoknadu, pa čak i kad su im kola kasko osigurana.

Razlikuju se dve vrste potapanja automobila. Jedna je kada se vozilo ostavi na mestu pored kuće, gde bi trebalo da bude bezbedno, a drugo je kada se usred oluje nađe u bujičnom toku. Ako je vozilo kasko osigurano od vodenih udara, nemate većih problema, ali ako naletite na bujicu počinju različita tumačenja.
 
Osiguranje razlikuje dve vrste padavina

Osiguranje poznaje dve vrste padavina – jedne su izlivanje reke iz vodotoka i ako imate polisu koja to pokriva osiguranje će snostiti načinjenu štetu.

Međutim, postoji i slučaj da zbog prevelikih atmosferskih padavina kanalizacija ne može da odvede svu potrebnu vodu sa kolovoza, pa tu postoji osnova, kažu advokati, da se tuži onaj koji je dužan da je održava.

Ukoliko je došlo do poplavljivanja vozila, ne zbog velike količine padavina već zbog toga što redovan kanalizacioni sitem odvodnjavnja nije radio kako treba, onda vlasnik vozila ima mogućnost da zahteva odštetu, odnosno da tuži lice zaduženo za održavanje sistema za odvodvljavanje.

Ukupno se procenjuje da godišnje oko 1.000 vozila bude oštećeno u vodenim bujicama, većinu sami vlasnici popravljaju, a negde šteta prevazilazi cenu samog automobila.
 

Šta treba da uradite ako vam padne grana na automobil

Zatražite obeštećenje od vlasnika zemljišta

U slučaju da ne poseduje polisu kasko osiguranja, vlasnik vozila ima mogućnost da potražuje obeštećenje od vlasnika nepokretnosti, odnosno zemljišta, na kome se stablo nalazilo, bilo da je posredi fizičko ili pravno lice.

Ukoliko do štete nije došlo usled više sile, tj. vremenskih nepogoda, naknada štete se može potraživati od državnog organa ili organa lokalne samouprave ukoliko se šteta dogodila na javnoj površini, odnosno državnoj imovini. To su pre svega javna preduzeća koja se staraju o gradskim zelenim površinama.

Oni jesu nadležni za nadoknadu štete u slučaju pada stabla na automobil, ali samo onda kada je do toga došlo na površini koja je u njihovoj nadležnosti, to jest površini koju to preduzeće održava.

Najmanje razloga za brigu imaju oni vozači čiji su automobili pokriveni polisom kasko osiguranja jer je naknada štete u tom slučaju izvesna.

Ukoliko Vas interesuje koja su Vaša prava u slučaju povrede na ulici i kako možete da nadoknadite štetu usled te povrede, možete pročitati sledeći tekst na našem sajtu.

Related Posts

Leave a Reply