Uslovno otpuštanje ili uslovni otpust, podrazumeva otpuštanje na slobodu, ukoliko su ispunjeni predviđeni uslovi, osuđenika koji je izdržao deo kazne u kazneno-popravnom zavodu, pre nego što je izdržao kaznu u punom trajanju, pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo krivično delo.

Uslovni otpust kao primarni cilj ima rehabilitaciju i reintegraciju osuđenih lica.

Uslovi za uslovni otpust u Srbiji

Prvi uslov je da je osuđeni izdržao dve trećine kazne zatvora na koju je osuđen. Pored toga potrebno je da se osuđeni tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati. To naročito podrazumeva da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo.

Pri oceni da li se osuđeni popravio i da li će dozvoliti uslovni otpust sud ceni njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne. Ustanova u kojoj osuđeni izdržava kaznu zatvora dostavlja sudu izveštaj o njegovom vladanju. U tom izveštaju sud se obaveštava i o izvršavanju radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost. Da li će sud dozvoliti uslovni otpust ponajviše zavisi od ovog izveštaja. On može biti pozitivan ili negativan.

Molba za uslovni otpust

Molba za uslovni otpust je dopis sudu kojim se inicira postupak uslovnog otpusta. Molbu može podneti osuđeni koji je izdržao dve trećine izrečene kazne zatvora. Molbu može podneti i branilac osuđenog.


Sud će odbaciti molbu ako je podneta od strane neovlašćenog lica. Ako osuđeni nije izdržao dve trećine izrečene kazne zatvora sud će molbu takođe odbaciti. Razlog za odbacivanje molbe je i pokušaj bekstva ili bekstvo iz zavoda za izdržavanje kazne zatvora.


Ako ne odbaci molbu sudsko veće će zatražiti izveštaj od zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu zatvora. To je izveštaj o njegovom vladanju i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kažnjavanja. Pored toga sud će zatražiti i izveštaj poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija.

Sadržina molbe za uslovni otpust

Ne postoji strogo propisana forma za ovaj podnesak. Međutim, da bi sud mogao da postupa po ovoj molbi ona mora da sadrži određene podatke. U naslovu dopisa potrebno je označiti naziv suda kojem se molba podnosi a zatim ime i prezime podnosioca. Veoma je važno da se u molbi navede broj presude po kojoj osuđeni izdržava kaznu zatvora. Poželjno je navesti i Ik broj pod kojim se sprovodi postupak izvršenja. Ovaj Ik broj po pravilu treba da stoji na pozivu za izdržavanje kazne zatvora. U dopisu dalje treba navesti datum kada je osuđeni započeo izdržavanje kazne i koje kazne. Potom se može navesti da je izdržao dve trećine kazne na koju je osuđen kao i druge okolnosti iz kojih proističe da su ispunjeni uslovi za uslovni otpust. Naposletku molba mora biti potpisana od strane podnosioca.

Kom sudu se podnosi molba za uslovni otpust?

Molba za uslovni otpust se podnosi sudu koji je sudio u pravom stepenu.

Stanje u praksi u Srbiji

Glavni nedostatak se ogleda u slaboj primeni instituta uslovnog otpusta i po tom pitanju trebalo bi da se zakon sprovodi u što većoj meri.

Sudovi su veoma škrti u pogledu davanja uslovnog otpusta, ponekad sud daje trivijalne razloge poput tvrdnje da se odbija molba za uslovni otpust, jer osuđenik nije napredovao do najvišeg mogućeg stepena u tretmanu A1 (iako ima A2 koji podrazumeva sve pogodnosti i proširena prava u zavodu i van zavoda), mada nigde u zakonu ne postoji takav osnov za odbijanje.

Prihvatanjem stava da je uslovni otpust pravo, a ne predmet diskrecionih ocena, sistem uslovnog otpuštanja dobija u ozbiljnosti i pravnoj sigurnosti, penitencijarna praksa u sadržini, dok će za osuđenike to značiti veću motivacionu snagu.

Drugi nedostatak je što institut uslovnog otpusta nije obavezan za primarno osuđena lica u slučaju da su pravosnažno osuđena više od tri puta.

Primarno osuđena lica su ona lica koja se prvi put nalaze na izdržavanju kazne zatvora.

Prvi put osuđivana lica.

Međutim, šta ukoliko su ta lica imala krivične postupke u toku, a koji se nisu okončali pre izricanja prve kazne?

U tom slučaju  lice započne izdržavanje kazne kao primarno osuđeno lice, ali u međuvremenu bude osuđeno i za ostala krivična dela. Šta se dešava u tom slučaju?

Ukoliko ima više od tri pravosnažne presude gubi pravo na amnestiju i uslovni otpust više nije obavezan, več fakultativan, i to bez obzira što se to lice prvi put nalazi na izdržavanju zatvorske kazne.

Naše zakonodavstvo po tom pitanju nije pravilo razlike između onih koji su prvi put u zatvoru bez obzira na broj presuda, i onih koji su više puta bili na izdržavanju kazne.

Naše zakonodavstvo poznaje samo jednom osuđivan ili više puta osuđivan.

Merilo je broj pravosnažnih presuda , a ne broj koliko puta je neko bio u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija.

Zakonodavac u ovom primeru uzima pojam povratnika u kriminološkom smislu, gde je po definiciji povratnik ono lice koje je izvršilo više krivičnih dela nezavisno od postojanja sudske odluke između izvršenih krivičnih dela, dok je u penološkom značenju povratnik osoba koja je ponovila krivično delo nakon izlaska iz neke od ustanova za izvršenje krivičnih sankcija.

Što je prilično za zamerku, jer radi se o instituciji uslovnog otpusta koje je regulisano Krivičnim zakonom i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, što spada u penološki domen.

Polazeći od tog da  uslovno otpuštanje  posmatramo  „kao naknadno odmeravanje kazne (tim pre što okolnosti koje nadležni organ uzima u obzir i te kako liče na one koje imaju uticaj na odmeravanje kazne), onda je  neosnovano,  nepravedno i protivzakonito praviti diskriminaciju i primeniti strožije mere prema primarnim osuđenicima, odnosno onim licima koja imaju više presuda, ali su prvi put na izdržavanju kazne ili još nisu stupila na istu (realni sticaj), i onih koji su više puta osuđeni i koji su više puta bili na izdržavanju kazne zatvora (povrat), jer  u srpskom  zakonodavstvu prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuća okolnost može se  uzeti  samo povrat, ne i sticaj.

Pre nešto više od pet godina u Srbiji su zakonom ublaženi uslovi da osuđenik bude pušten na slobodu pre isteka kazne i nakon toga se procenat uslovno puštenih povećao. Međutim, smatram da se uslovni otpust u Srbiji i dalje ne primenjuje dovoljno.

Propisano je, pored ostalog, da će sud osuđenog koji je izdržao dve trećine uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne ako se u toku njenog izdržavanja popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito ako do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo.

Pri oceni da li će osuđenik biti uslovno otpušten uzima se u obzir vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Krivični zakonik propisuje i da se ne može uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

U zatvorima u Srbiji boravi u proseku oko 10.500 osuđenika i pritvorenika godišnje, a oko 1.200 njih sud pusti na uslovnu slobodu.

Na primer, broj osuđenih lica koje je sud uslovno otpustio u 2018. godini je – 1.445 osuđenika, 2019. godine – 1.289 osuđenika, a 2020. godine – 1.304 osuđenika.

Što se tiče osuđenih za ratne zločine, Viši sud u Beogradu je u poslednje tri godine usvojio 18 molbi za uslovni otpust.

Kao što sam napomenuo, u članu 46 Krivičnog zakonika, između ostalog, navodi se da će sud uslovno otpustiti osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne ako se u toku izdržavanja kazne “tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo”.

Tako se vrlo često upravnici zatvora daju procenu da li neko treba da bude pušten na uslovnu slobodu, pa na osnovu te procene o uslovnom otpustu odlučuje prvostepeni sud. To je zgodno za manipulaciju i korupciju. Kod nas se ta mera restriktivno koristi. Na primer, osuđenik dobije uslovni otpust mesec dana pred kraj izvršenja krivične sankcije.

Zakon je predvideo u kojim slučajevima se uslovni otpust ne može primeniti, tj. koji osuđenici ne mogu da „konkurišu“ tj. da predaju molbu za uslovljavanje preostalog dela kazne (osim izdržane dve trećine kazne, da tokom izdržavanja iste nisu dva puta disciplinski kažnjavani za teže disciplinske prestupe i da im nisu oduzete dodeljene pogodnosti). Sud ne može uslovno da otpusti osuđeno lice za krivična dela: teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom i obljuba zloupotrebom položaja. Sud će uslovni otpust da opozove ukoliko osuđeni dok je na uslovnom otpustu učini jedno ili više krivičnih dela za koje je predviđena kazna zatvora duža od godinu dana.

Kada sud ne može dozvoliti uslovni otpust

Ukoliko je osuđeni tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i oduzete su mu dodeljene pogodnosti ne može se uslovno otpustiti.

Za određena krivična dela sud ne može uslovno otpustiti osuđenog. To su krivična dela: teško ubistvo (član 114. stav 1. tačka 9), silovanje (član 178. stav 4), obljuba nad nemoćnim licem (179. stav 3), obljuba sa detetom (član 180. stav 3) i obljuba zloupotrebom položaja (član 181. stav 5).

Tekst o samom institutu uslovnog otpusta možete pročitati ovde.

Related Posts

Leave a Reply