Naime, mlada osoba koja koristi nedozvoljene supstance ima utisak da je našla izvor zadovoljstva koji joj pomaže da bolje od svojih prijatelja ili porodice razume svet oko sebe. Zato mlad čovek, tinejdžer, koji se bori sa zavisnosću, misli da ga ljudi oko njega ne shvataju i ne razumeju. U prvim fazama kompulzivne upotrebe narkotika, mlada osoba sklona je laganju o bilo kakvoj konzumaciji. Tada ona daje sve od sebe da sakrije problem i loše navike. Međutim, kako stepen bolesti zavisnosti raste, mlad čovek prestaje da troši snagu na laganje porodice i prijatelja. Više mu nije stalo šta će drugi ljudi misliti o njemu. Čak i ako želi da sakrije bilo kakve naznake zavisnosti, to čini na neuverljiv način.
Mlad čovek koji pati od zavisnosti takođe smatra da su im članovi porodice nešto dužni, a da pritom on nema obavezu da isto to uzvrati. Što mu porodica više popušta, situacija postaje problematičnija. To je zato što tinejdžeri zauzimaju defanzivan stav, sa burnim reakcijama i čestim negodovanjem. Kao što smo i ranije istakli, u ovakvim i sličnim konfliktnim situacijama, mlada osoba misli da je jedina u pravu i sebe smatra neshvaćenom (pogrešna samoprocena). Egoistični postupci, usredsređeni samo na sebe, uz zanemarivanje saveta najbližih osoba, mogu biti indikator da je mlada osoba razvila problem narkomanije. Štaviše, dešava se i da najdobronamernije savete doživljava lično i kao napad na njegovu ličnost.
Ako imate sumnje da vaše dete ima problem sa zavisnošću, obratite pažnju na to gde izlazi noću, koliko se dugo zadržava u gradu, sa kim se druži i kako to utiče na njegov učinak u školi. Međutim, pre svega potrebno je da učinite prvi korak – da razgovarate.
1. Pripremite se za razgovor
Ako ste zabrinuti da Vaše dete možda koristi drogu ili alkohol, važno je da nastavite da razgovarate sa njima i da budete otvoreni za komunikaciju. Ovo će im pomoći da ostanu povezani sa Vama, čak i u najizazovnijim trenucima. Započinjanje razgovora o potencijalnoj upotrebi droga ili alkohola mlade osobe može biti teško. Taj početni razgovor možda neće rešiti sve, ali je svakako važan prvi korak kako bi Vam dete verovalo i osećalo se sposobnim da razgovara sa Vama.
Evo nekoliko saveta za početak:
Prikupite informacije da biste bili sigurni da razumete koju drogu Vaše dete možda koristi i njene efekte. Povežite ove informacije sa načinom na koji se Vaše dete ponaša i vidite da li se to odnosi na njegovu / njenu situaciju. Imajte jasnu predstavu o tome šta Vas brine u vezi sa njegovom / njenom upotrebom droga.
Odredite odgovarajuće vreme za razgovor gde ćete imati malo privatnosti i nećete biti ometani. Pokušajte to da uradite na lokaciji na kojoj se Vaše dete oseća prijatno. Razgovor o ovoj temi svakako je delikatan, pa razmislite o tome da li možete da hodate i razgovarate, razgovarate dok vozite ili sedite jedno pored drugog kako biste imali manji pritisak na svoje dete.
Započnite razgovor samo kada osoba trenutno nije pod uticajem droge ili alkohola. Pokušajte da ne započnete razgovore kada su na izlasku iz kuće.
U redu je pitati direktno o upotrebi droga, ali nemojte pretpostavljati da oni koriste drogu, koliko često ili zašto ih koriste. Pokušajte da saznate kakav je život Vašeg deteta. Budite opušteni i dajte im priliku da izraze svoje stavove.
Imajte spremnih nekoliko konkretnih primera koji pokazuju ponašanja za koja ste zabrinuti, u slučaju da dobijete pitanje „kao šta?“
Da biste započeli razgovor, možete reći:
„Primetio sam nekoliko promena na tebi u poslednje vreme, i pomalo sam zabrinut da nisi baš toliko srećan…šta se trenutno dešava u tvom životu?“
„Kako su tvoji prijatelji? … Nisam ih video neko vreme.”
„Nisam te čuo da pričaš mnogo o školi u ovom trenutku… kako to ide?“
2. Izrazite zabrinutost, ali izbegavajte da osuđujete ili da se sukobljavate
Razgovor će biti najefikasniji ako izbegavate da osuđujete ili držite predavanja. Ovo može biti jako teško. Ali veća je verovatnoća da ćete bolje dopreti do mlade osobe ako vodite dvosmerni razgovor. Nemojte koristiti negativne izraze kao što je „zavisnik“ jer će se to samo pogoršati stvar i možda će se vaše dete zatvoriti. Dajte im do znanja da Vam je stalo do njih. Ljudi će verovatnije slušati ako se osećaju cenjenima i poštovanim.
Pokušajte da koristite izjave koje uključuju „ja“ jer to ne stavlja krivicu na njih. Umesto da kažete „Činiš me zabrinutim kada koristiš ovu drogu“, recite nešto poput „Osećam se zabrinuto zbog tvoje upotrebe droge“.
Slušajte mladu osobu i izrazite svoju zabrinutost na način podrške i bez sukoba. Dokazi sugerišu da su „motivacioni“ razgovori od najveće pomoći. Razgovor o tome šta im se „sviđa“ u vezi sa upotrebom droga može biti dobar način da se otvori razgovor. Zapamtite, koliko god upotreba droge bila uznemirujuća, mlada osoba ima razlog(e) za korišćenje.
Razumevanje razloga mlade osobe za upotrebu biće važno kako biste bili sigurni da će moći da dobiju ono što im je potrebno bez upotrebe droge. Nakon što razgovarate o tome šta im se sviđa u vezi sa drogom, možete pitati „Postoje li neke stvari koje ti se ne sviđaju toliko u vezi sa upotrebom droge?“. Korisno je otvoriti razgovor u kome mlada osoba može da iznese neke od negativnih strana koje je primetila u vezi sa upotrebom droga.
3. Kažite mu /joj da je promena moguća, ali da može potrajati
Obavestite ga /je da ste dostupni za razgovor u budućnosti. Ovaj prvi razgovor možda neće pokriti sve vaše brige. Ovaj prvi razgovor je prvi korak u tekućem razgovoru o upotrebi droga i alkohola, i važno je da osoba zna da može ponovo razgovarati o tome.
Imajte na umu da mlada osoba možda ne veruje da je njegova / njena upotreba droga i alkohola opasna. On /ona može postati uznemiren/a ili ljut/a kada pričate o tome. Ako se to dogodi, ostanite na temi upotrebe droga i srodnog ponašanja, umesto da iznosite druge aspekte njegovog/njenog karaktera ili bilo koje nesuglasice koje ste možda imali u prošlosti. Negativna reakcija ne znači da je razgovor bio uzaludan – možda će mu/joj trebati neko vreme da obradi ono što je rečeno.
Kažite mu/joj da postoji efikasna pomoć koja omogućava da ljudi smanje ili prestanu da koriste drogu ili alkohol. Recite mu/joj da ćete ga/je podržati da pronađe pravu pomoć kada bude spreman/na. Ako ne želi da se promeni, ohrabrite ga/je da nauči kako da smanji rizik od povrede dok ne bude spreman/na da prestane da koristi drogu ili alkohol.
Oporavak je često dug i težak proces. Bilo bi nerazumno očekivati promene u ponašanju osobe odmah. Međutim, napravili ste važan prvi korak tako što ste započeli razgovor sa njim/njom.
4. Pazite na sebe
Podrška voljenoj osobi u ovom procesu može biti izuzetno izazovna, a važno je i da brinete o sebi.
Zapamtite da ih ne možete naterati da se promene. Samo oni mogu preduzeti korake da smanje ili prekinu upotrebu alkohola ili droge.
Odvojite vreme za svoje potrebe i hobije.
Dobijte podršku tako što ćete razgovarati sa prijateljima od poverenja i prisustvovati događajima ili grupama podrške u Vašoj zajednici.
5. Dobijanje podrške
Može biti teško tražiti pomoć, ali što pre zatražite podršku, to bolje. Možda biste želeli da razgovarate o svojim brigama sa prijateljem kome možete verovati. Vaš lekar opšte prakse ili zdravstveni radnik takođe može biti dobra polazna tačka – oni mogu nasamo razgovarati o Vašim zabrinutostima i pomoći Vam da pronađete dodatnu pomoć, ako Vam je potrebna dodatna podrška.
Za kraj bih savetovao slušanje. Slušanje je jednako važno kao i pričanje. Ako ste otvoreni prema onome šta vam govori bliska osoba, kao i prema mislima i osećanjima koja su u pozadini reči, onda možete bolje razumeti njeno gledište, čak i ako se ne slažete s njom. Korišćenje otvorenih pitanja, ohrabrivanje i podsticanje osobe da govori omogućiće joj da razgovor ne doživljava kao predavanje ili napad.