Vaša prava kada postanete osumnjičeno lice
Vaša prava su:
1. da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, detaljno i na jeziku koji razumete, budete obavešteni o delu koje Vam se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe;
2. da budete upozoreni da sve što izjavite može da bude korišćeno kao dokaz u postupku;
3. da ništa ne izjavite – da se branite ćutanjem;
4. da uskratite odgovor na pojedino pitanje bez ikakvog daljeg obrazloženja;
5. da slobodno iznesete svoju odbranu – svojim rečima i bez prekidanja drugih;
6. da priznate ili ne priznate krivicu;
7. da se služite svojim beleškama prilikom iznošenja svoje odbrane;
8. da se branite sami ili uz stručnu pomoć branioca, u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Tokom saslušanja obratite pažnju da li je u zapisnik o saslušanju uneto sve kako ste rekli, nakon završetka saslušanja tražite da ga pročitate i ne potpisujte ga ako imate primedbu.
Tražite da se primedbe unesu u zapisnik i potpišite samo ako budu unete. Tražite svoj primerak zapisnika o saslušanju. Navedite svoju tačnu adresu. Ako na zapisniku budete naveli adresu na kojoj niste dostupni, a postupajući organi – sud ili tužilaštvo, budu pokušali da kontaktiraju sa Vama, ovo može da rezultira pritvorom.
Zadržavanje osumnjičenog od strane policije
U stanici mora da postoji jedan policijski službenik koji odgovara za zadržane osobe, i njihovu bezbednost. On zbog toga, pre uvođenja u ćeliju, mora sve da ih pregleda i oduzme im predmete koji su pogodni za napad, bekstvo ili samopovređivanje, ukoliko to već nisu učinili policajci koji su ih priveli. O oduzetim predmetima se izdaje potvrda, ili se podaci o njima unose u službeni zapisnik koji potpisuje zadržana osoba. Takvi predmeti se vraćaju pri otpuštanju, izuzev ako postoje zakonski razlozi za da se oduzmu.
Isti službenik je zadužen i da te fotografiše i uzme tvoje otiske prstiju, ako je to potrebno.
U slučaju da treba da se utvrdi identitet osumnjičenog, ili ako je to potrebno radi uspešnog vođenja postupka, policija, uz prethodno odobrenje javnog tužioca, osumnjičenog može i da fotografiše, i tu fotografiju da objavi, kao i da mu uzme otiske prstiju, i preduzme druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta. Ako smatrate da službenik nije imao pravo da Vas fotografiše, možete da podnesete pritužbu njegovom pretpostavljenom ili javnom tužiocu.
Ukoliko su Vas doveli u mokroj odeći, ili odeći koja je na drugi način nepodesna za zdravlje, za vreme zadržavanja mora da Vam se obezbedi odgovarajuća odeća.
Ako Vas drže duže od dvanaest sati, mora da Vam se obezbedi hrana, i to tri obroka dnevno (doručak, ručak, večera), kao i kretanje (dovoljno velika prostorija ili izlazak u dvorište), izuzev ako bezbednosni razlozi to ne dozvoljavaju. Takođe, na svaka dvadeset četiri časa mora da Vam bude obezbeđeno osam sati neprekidnog odmora za spavanje.
Zašto mogu da Vas zadrže
Kada Vas policija privede u stanicu, ili kada se tokom informativnog razgovora kod njih javi sumnja da ste baš Vi izvršilac krivičnog dela, može da se dogodi da odluče da Vas zadrže, radi saslušanja ili prikupljanja dokaza, ako procene da za to postoji neki od propisanih razloga. Tako će moći da Vas zadrže ako postoji opasnost da ćete pobeći, sakriti dokaze, zastrašiti svedoke, ili ponoviti krivično delo. Pored toga, imaće osnova da Vas zadrže ako ste već osuđivani, a sada Vas sumnjiče za naročito teško krivično delo, odnosno ako to delo ima elemente nasilja, ili su okolnosti pod kojima je izvršeno naročito teške.
Nezavisno od toga koji od ovih razloga je u pitanju, zadržavanje ne može da traje više od četrdeset osam sati.
Odluka o zadržavanju
Mogu da Vas zadrže isključivo na osnovu pismene odluke. Kada se nalazite u stanici posle privođenja ili na razgovoru, imate pravo da pitate da li nameravaju da Vas zadrže, i da tražite da Vam pokažu rešenje ako je odgovor potvrdan. Rešenje o zadržavanju moraju da donesu najkasnije u roku od dva sata, i moraju da Vam ga uruče. U rešenju mora da bude navedeno za šta Vas terete, na osnovu čega, dan i sat hapšenja ili odazivanja pozivu na razgovor, i to je trenutak od kog se računa početak zadržavanja.
Moraju odmah da Vas obaveste o Vašim pravima: da imate pravo da ne odgovarate na pitanja, da uzmete branioca, da obavestite porodicu ili neko drugo blisko lice gde ste, itd.
Oni o zadržavanju moraju odmah da obaveste javnog tužioca, koji može da naredi da Vas odmah dovedu kod njega.
Vaša prava u alučaju zadržavanja
Pre svega, imate pravo da Vam na Vašem maternjem jeziku ili jeziku koji razumete bude objašnjeno da će Vas zadržati, i zašto. Takođe, moraju da Vam naglase da imate pravo da ćutite, kao i pravo da Vas zastupa branilac po Vašem izboru, koga imate pravo da obavestite da ste zadržani.
Imate pravo da o tome šta se desilo, i gde se nalazite, kao i o svakoj promeni mesta zadržavanja, obavestite nekog od članova svoje porodice, ili drugu osobu po svom izboru. Strani državljani imaju pravo da obaveste diplomatskog ili konzularnog predstavnika svoje zemlje, ili predstavnika UNHCR-a, ako su izbeglice.
Od trenutka donošenja rešenja o zadržavanju, morate da imate branioca. Ukoliko ga ne obezbedite, biće Vam dodeljen branilac po službenoj dužnosti. Saslušanje mora da se odloži do dolaska branioca, ali ne duže od osam sati. Ako branilac do tada ne dođe, moraju odmah da Vas sprovedu kod javnog tužioca, ili da Vas puste na slobodu.
Zaključak
Zadržavanje osumnjičenog propisano je odredbama čl.294. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019).
Prema navedenim odredbama:
Lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv.
O zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja.
Protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja. O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Osumnjičeni ima prava predviđena u članu 69. stav 1. ovog zakonika.
Osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. ovog člana donese rešenje o zadržavanju. Ako osumnjičeni sam, u roku od četiri časa, ne obezbedi branioca, javni tužilac će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.
U daljem izlaganju citiraćemo odredbe koje su usko vezane za primenu odredaba o zadržavanju osumnjičenog.
Naime, prema odredbama čl.291.st.1., čl.292.st.1. I čl.289.st.1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku:
Policijsko hapšenje
Član 291
Policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora (član 211.), ali je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu. Prilikom dovođenja, policija će javnom tužiocu predati izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja.
Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela
Član 292
Svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.
Saslušanje osumnjičenog
Član 289
Kad policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistražnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati samo u svojstvu osumnjičenog. U pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme branioca.
Ako policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da ga odmah pouči o pravima iz člana 68. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakonika i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju.
Takođe, citiraćemo i odredbu koja propisuje obaveznu odbranu za zadržano lice:
Obavezna odbrana
Član 74
Okrivljeni mora imati branioca:
3) ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.
U našem pravnom sistemu je moguće sprovesti po više zakonskih osnova: po odredbama ZKP, Zakona o policiji, Zakona o prekršajima i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Zadržavanje osumnjičenog je vid lišenja slobode, pored hapšenja, zabrane napuštanja stana, pritvora i svakog drugog boravka u ustanovi koja se uračunava u pritvor. Ovom merom se ograničava sloboda nekog lica I ona se pod zakonskim uslovima može odrediti u predistražnom postupku.
Ako analiziramo zakonske odredbe, zaključujemo da se zadržavanje može odrediti prema četiri kategorije lica, i to prema:
-licu koje je uhapšeno, za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo;
-licu koje je zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, koga može uhapsiti policija ili bilo koji građanin;
-lice koje je pozvano u svojstvu osumnjičenog od strane policije i koje se odazvalo tom pozivu policiji;
-licu koje je pozvano od strane policije u svojstvu građanina i koje se odazvalo takvom pozivu, ali se u toku prikupljanja obaveštenja počelo smatrati osumnjičenim.
Kao razlog za zadržavanje zakonodavac navodi radi saslušanja.